Home / Desavanja / Mogu da prestanem da pušim kad god hoću!

Mogu da prestanem da pušim kad god hoću!

Rečenica koja je oduvek pružala utehu svim pušačima bi konačno mogla da postane istinita. Razlog je jednostavan.

 

Postoje razni načini da se oseti zadovoljstvo. Međutim, kod pušača je to specifična situacija jer oni kao jedini izvor zadovoljstva vide samo svoju dnevnu dozu nikotina. Ostala čula im vremenom otupe i smatraju da ne postoji način da se opet osete „živim“, osim ako ne povuku dim.

 

Ali sada čak i okoreli pušači mogu opet da osete zadovoljstvo, ali ne ono koje im pruža cigareta. Mario iz Zrenjanina je želeo da svoje iskustvo podeli sa svim pušačima.

 

Da li će zvučati preterano ako kažem da nisam stigao ni da se okrenem, a već sam pušio 2 kutije na dan. Ali tako je bilo. Neprimetno sam povećavao svoju dnevnu dozu nikotina, i došao sam u fazu da za sva tri obroka imam cigarete!

Ali meni to nije smetalo jer sam uživao u svakom dimu! Stres, nervoza, ili bilo koje drugo psihičko stanje bi bilo ispraćeno mojim „smirenjem iz paklice“. Nisam imao ljubavni život, ali me to i nije previše opterećivalo. Imao sam svoju zanimaciju.

Kada cigareta postane smisao života

 

Primetio sam da mojim sagovornicima smeta pušački zadah koji sam sejao čim bih zinuo. Izgledao sam dosta starije od svojih vršnjaka, ali ni za to nisam mario. Sa 31 godinom sam, zbog stanja kože, izgledao bar 10 starije. Cigarete nekako sasuše čoveka, učine ga starijim, i koža dobije ružnu boju. Sada sam toga svestan, ali u vreme kada mi je smisao dana bio samo da zapalim, mogao sam da izgledam i kao pedesetogodišnjak!

 

Sada vidim da je početak tinejdžerskih dana mogao da krene u sasvim drugom pravcu, da nisam poželeo da se dokažem i ispadnem ‘faca’. Ta prva cigareta je krivac za sve zdravstvene nedaće koje su me kasnije zadesile!

 

Prve veće posledice konzumiranja nikotina

 

Jedan dan sam otišao na selo. U žurbi sam zaboravio svoju dnevnu dozu nikotina Selo je prilično udaljeno od Zrenjanina, kao i prva prodavnica od kuće.

I poslednji dinar bih dao na cigaretu

 

Napunio sam 31 godinu, a bio sam i dalje sam. Bez žene, bez svoje porodice. Sam sa cigaretom. Živeo sam s roditeljima i radio za neki sitan novac. Gušio sam ih svojim dimnim zavesama.

 

Sve što sam zaradio, dao sam na cigarete. Tim novcem sam mogao da kupim stan. Niko u porodici nije toliko pušio. Govorili su mi da sam potpuno promašio životni put i da mi treba pomoć.

 

Cigarete nisu bile štetne, nego kobne za moje zdravlje

 

Počeo sam da osećam čudan bol u grudima. Pojavio se i neki naporan kašalj. Znao sam da kašljem i po 15 minuta bez prestanka. Jedva bih došao sebi. Ostajao sam bez daha.

 

Uveče ne bih mogao da zaspim koliko me gušilo. Kada bih zaspao, kašalj bi me naglo probudio iz sna. Takav kašalj je čest slučaj kod pušača, pa sam u apoteci kupio nešto da ga smirim.

 

Nisam nameravao da ostavim cigarete.

 

Kašalj se samo trenutno smirio. Nikad neću zaboraviti to kobno veče. Doživeo sam napad. Osetio sam jak bol u grudima. Srce mi je ubrzano lupalo i počeo sam da se gušim. Roditelji su me brzo odvezli u hitnu. Tamo su ustanovili da je nastupila plućna embolija. Morali su da me hitno operišu.

 

Da smo došli samo 5 minuta kasnije, izgubio bih bitku. Prvi put sam se uplašio za svoj život.

(kurir.rs)

 

About admin

Također pogledajte

POTRESNO! SAOPŠTILI TUŽNU VEST NAJMLAĐEM OLIVEROVOM SINU Majka Milena: Bogdane, tata je na nebu s anđelima!

Tuga: Dečak saznao da mu je otac mrtav juče kada su njegovi najbliži otišli u …